Vozila na vodonikove gorive ćelije su prihvatljivija za klimu od električnih automobila na baterije

Gledajući celi životni ciklus, uključujući proizvodnju potrebnih materijala, vozilo na gorive ćelije ima bolji rezultat od potpuno električnog automobila srednjeg dometa, prenosi Tportal.

Nova studija je podstakla raspravu o uticaju na klimu automobila na baterije, jer prema proračunima Fraunhofer instituta za sisteme solarne energije (ISE), automobili s pogonom na vodonikove gorive ćelije su više klimatski prihvatljivi od vozila s pogonom na baterije s dometom većim od 250 kilometara. Razlog za takvu tvrdnju je jednostavan.

Vozila s baterijama su sada u velikoj meri subvencionisana u gotovo svim zemljama Evropske unije, a nedavno je Savezna vlada Nemačke odlučila da finansira istraživački centar za baterije u Münsteru u vrednosti koja se meri u milionima evra. Ipak, da li će se time rešiti problem CO2 mobilnosti, ne zna se još.

Grafički prikaz CO2 otiska

Sada nova studija Fraunhofer instituta za sistem solarne energije (ISE) u Freiburgu/Breisgau pruža materijal za nove rasprave. Istraživači su došli do jasnog zaključka kada su upoređivali emisije gasova staklene bašte nastale u proizvodnji, radu i odlaganju baterija i vozila na gorive ćelije: s dometom većim od 250 kilometara vozila s pogonom na gorive ćelije su uverljivo ispred vozila s baterijskim napajanjem.

Autori studije kažu da je odlučujući faktor mnogo veća količina CO2 koja se proizvede u proizvodnji baterija za vozila na baterije. Istraživanje je finansiralo udruženje H2 Mobility Deutschland, koja se bavi izgradnjom stanica za punjenje vodonikom. Nikolas Iwan, izvršni direktor H2 Mobility, vidi ovu studiju kao dobru osnovu za daljnje rasprave o efikasnoj revoluciji saobraćaja: ‘Za vozila s dizelskim gorivom i na baterije, već je postojala prilično velika emisija gasova u životnom ciklusu, dok za vozila na gorive ćelije ne. Kako bismo mogli razgovarati o činjenicama o primeni gorivih ćelija i baterija u putničkim vozilima, analizu smo naručili kao H2 Mobility. Sadašnja studija Fraunhofer ISE-a sada pruža dobru osnovu za strateške odluke.’

Što je baterija veća, to je problem CO2 otiska problematičniji

Istraživači Fraunhofera su istraživali efekte gasova dve tehnologije vozila u rasponu od 300 kilometara, za period od 2020. do 2030. i od 2030. do 2040. godine. Podaci su takođe upoređeni s vrednostima putničkih automobila na dizel.

Na taj način, istraživači detaljno objašnjavaju koliko je materijala potrebno za proizvodnju baterija, gorivih ćelija i rezervoara vodonika i koje emisije nastaju tokom ekstrakcije i obrade. Rezultat je taj da je CO2 otisak proizvodnje i recikliranja jednog sistema gorivih ćelija, uključujući rezervoar, otprilike ekvivalentan električnom pogonu kapaciteta 45-50 kWh.

Međutim, što su baterije veće, to su emisije gasova staklene bašte veće u poređenju sa sličnim vozilima na gorive ćelije.

Izvor energije je ključan

U praktičnoj upotrebi, naravno, izvor energije za struju i vodonik je ključan. U najboljem slučaju za vodonik, struja se u potpunosti proizvodi iz energije vetra. Međutim, upoređene su i emisije nastale punjenjem na više različitih izvora električne energije u Nemačkoj, kao i proizvodnja vodonika u mešovitim slučajevima dobijanja električne energije (50 posto iz prirodnog gasa i 50 posto iz snage vetra) ili, u najgorem slučaju, 100 posto iz prirodnog gasa. Trenutno se vodonik još uvek proizvodi gotovo isključivo na bazi prirodnog gasa na nekoliko dostupnih stanica za snabdevanje vodonikom i zato je problematičan.

Međutim, čak i u ovom scenariju, vozilo s gorivim ćelijama je prihvatljivije ​​ od potpuno električnog automobila, jer s kilometražom od 150.000 kilometara, CO2 trag tokom celog životnog ciklusa proizvodnje vodonika na bazi prirodnog gasa biće manji u sledećih deset godina od CO2 bilansa uporedivih vozila na baterije pa je ona takođe niža od dizelskih vozila.

Izvor: Tportal.hr

Foto: arhiva Autoblog.rs